Šraf za odušak

Desi se tako da s vremena na vreme čujem reči koje ne razumem ili ne znam tj. možda one i postoje, ali toliko su daleko su od mog sveta i zvuče mi kao deo neke naučne fantastike. Tako sam pre koju godinu, kad smo igrali pantomimu, od sina saznala da postoji tenrek, a od muža čula za plavonogu blunu i mošusno goveče. I ne bih im ni poverovala, dok se nisam uverila da su stvarni. Od tad svi tenreci i blune prave  žurku u mojoj glavi!

Kada sam nekako preživela te čudesne i meni imaginarne životinje, počeli su da se javljaju izvesni karabinjeri, koji se by the way ne odnose na italijansku policiju, te neki anlaseri, srednji zglobovi itd.

Ipak, svojim se nazivom i lepotom izdvojio šraf za odušak. Naime, kako mi je G objasnio to je šraf koji ispušta višak, da nešto ne bude pod pritiskom. Znam da rizikujem da budem smešna svim vrsnim poznavaocima delova automobila, traktora, motora ali priznaćete…šraf za odušak tako poetično zvuči!

I nešto mislim… kako bi bilo super kad i svako od nas imao taj jedan šrafić za odušak, taj duhovni ventil kojim bismo mogli da otpustimo sva nezadovoljstva. Po jedan šrafić za anksioznost, za nesigurnost, jedan za crne misli, za bes i tugu.  Kada bi svako od nas u svom biću imao takav jedan mali mehanizam koji savršeno radi, u kome svako tačno zna svoju ulogu, to bilo sjajno! Tačno vreme kad se popušta, zavrće, pušta, tačno vreme za olakšanje i sprećavanje eksplozije.

Još kada bi naš tako divan, ali nesavršeni um, mogao da shvati  da sve šrafove i sami možemo aktivirati i pametno iskoristiti, kada bi znao koliko je nekad malo potrebno da se pronađe izlaz i ugleda svetlost, odahnuo bi baš kao i naš šraf za odušak.