Provansa

Neki kišovit junski dan odveo me je u Provansu, na mirisna polja lavande, u podrume dobrih vina i sireva, prošetala sam se divnim drvoredima i voćnjacima i odrecitovala onu moju omiljenu Petrarkinu „Smrt ne može slatko lice gorkim činit, ali od slatka lica smrt slatka bit može…“

Lepota će spasiti svet, rekao je Dostojevski  i čudno, kad je duhu potrebno, on sam pronađe način da te odvede nekud i vrati ti osmeh, pa se ponovo rodiš na nekom drugom mestu.

Kad kažem Provansa ja se setim Tihanja, jednog malog mesta na obali jezera Balaton i jedne lavande koju sam sam sa putovanja donela. A kad kažem lavanda, pomislim na moju dragu J. koja je suši i pravi predivne suvenire. Čudno kako je sve povezano različitim nitima na ovom svetu i kako je sve u vezi. Crnjanski je svoje trešnje u zavičaju poredio sa crvenim koralima, jer je samo trešnje video. Što je još fascinantnije, Provansa je dobila naziv od reči provicija, jer je i sama bila jedna od prvih rimskih provincija van italijanskog tla.

Neobična igra reči, likova i događaja naizgled nepovezanih.

Kada pomenemo reč provincija, ona kao da uvek ima negativni prizvuk, Isidora Sekulić bi rekla palanačkog, a onda i malograđanskog, pustog i siromašnog. Ko je iz provincije, uglavnom mu nije lako. Vazduh je težak, život spor, a ljudi isti. Ona ti ne oprašta i često etiketira na svoj način. Ti protiv toga ne možeš ništa. Teško je razviti sebe na pravi način , svoju individualnost staviti na crtu mišljenju većine koja te podozrivo prati pogledom. Tako ti se i desi da poklekneš pa da se uvučeš u svoju ljušturu i dozvoliš da te proguta. Ponekad tako biva, a nisi ni svestan. Omađija te ta uspavanost i lenjost, pa tražiš način da se povratiš.

Opet, ima i onih, neki bi rekli zanesenih naivaca, koji vide lepotu u svakom kutku tog malog grada i oni koji svoj život ponosno vode razvijajući se uprkos svemu. Sve više postajem svesna upitnih pogleda ljudi koji pitaju – zašto ostati tu, kad je svet velik. I ponekad je malo argumenata i besno im dajem za pravo, ali onda se vratim svom miru i lepoti svake stvari koja me okružuje.

Kada se preskoče sve blatnjave prepreke i otrese prašina pogubnog jednoumlja i palanačkog proseka, kada se ne odustane od rada i osveživanja duha, mali grad je pravo mesto da pronađeš sebe ako si se izgubio i usput zalutao. Savremeni svet nudi konstantnu brzinu. Voz koji munjevito juri napred ne da ti da staneš i zapitaš se. On ti stalno servira prividan osećaj ispunjenosti i pušta te da živiš u toj iluziji.
Život u provinciji može imati svoje draži ako znaš na koju stranu da gledaš i čije misli da slušaš. Samo uporni i nepokolebljivi pronaći će svoju suštinu, samo dalekovidi pronaći će svoju Provansu.