Ožiljci

U današnjem najsavršenijem od svih svetova  svi se smeše i baš su lepi. Sjajni i atraktivni, sa divnim izrazom lica, u najlepšoj pozi, na Instagramu ili Fejsbuku. Osećamo se voljeno ili zadovoljno, volimo da smo lepi i život nam je ispunjen.

Šta se krije ispod slike? Iza tih lepih lica i osmeha?

Niko ne voli da iznosi svoje strahove i tuge, kao da je to  neko potpuno razgolićavnje ili ćemo biti manje vredni ako ukažemo na neku slabost ili svoje ožiljke. Kada bismo imali filtere za ožiljke, koliko bi ih bilo? Koliko puta smo bili pogođeni rečju, situacijom, nepričanjem, nedostatkom komunikacije i stvaranjem raznih teorija u svojoj glavi? Mnogo, i za ovaj mali život.

„Sve što živi, ožiljak ima, još iz detinjstva, poseban, ran…“  rekao je Sergej Jesenjin i ne postoji čovek koji ih nema. Neki se ožiljci vide, podsećaju na  pad, našu radoznalost ili nesmotrenost pa se saživimo sa njima i postanu nam dragi. Moj jedini ožiljak najlepši je podsetnik na radost i milinu! Oniih nevidljivih ima više i urezuju se svakog dana! Trenutak bola zbog prve velike ljubavi, napuštanje  doma, smrt bake, raspad porodice, strele oštrih reči, poruke koje se ne šalju, ljudi koji ne mare, mnogo ćutnje kad joj vreme nije, nepravda koju vidim, bes  koji se ugnezdio i neće da pobegne. Poneki ožiljci  izblede, dok drugi svetle punim intenzitetom, ali svaki moramo pošteno zaslužiti. Lepo su nas obeležili i osenčili da nikad ne zaboravimo da smo tek sa njima  potpuni.