Mali čovek

Ima 11 godina i on je iskren čovek. Želi da stvari nazove pravim imenom. Još u trećoj godini svima je rekao da želi da živi život po svojim pravilima. Sad pušta kosu i ne zanimaju ga komentari. Nije mu lako ponekad kada mu se nasmeju. Brzo shvata stvari i ne vidi problem u tome kad kaže nešto što ne bi trebalo, jer on je iskren čovek. Prevrne očima kada ga stvari izluđuju, ali od nekoga je to morao da nasledi. Pravi brat, sve deli i razume kao mator. Oduvek stariji od sebe, oduvek samo svoj. Ne možeš ga smekšati ni ubediti, jer on zna šta mu je činiti. Uveče vodi ozbiljne razgovore i ponekad ne razume ovaj svet. Najlepše se mazi i pošalje poljubac pre spavanja. A kad te zagrli uz uzdah tako odjednom, osetiš svu silinu ljubavi te nežne duše kojoj si potreban.

Zadivljena i zabrinuta.

Nemoj to baš tako da kažeš, probaj lepše. Imaćeš problema i u školi i u životu. Nemoj tako iskreno. Kako postupiti? Učimo ih da govore istinu i onda kad nam se to ne svidi, tražimo da je uvijaju u neke slatke reči, prijemčivije i pogodnije, da ne bi naišli na osude i prepreke. Zaboravljamo da je to njihov put, makar se njime i ređe ide, to je njihov način. Korigovati, usmeriti, ali na kraju pustiti da prođu kroz svu vatru i lepotu života.

U svetu gde svi idu u istom pravcu i teže da budu isti, imati dužu kosu nalik je nekoj  revoluciji. U ovom čudnom svetu moj mali čovek ima stav i hrabriji je od većine ljudi koje znam!