Majka

Svaki put kada pečem palačinke setim se majke, kako ih je rukom okretala vešto. Tamnim žutim prstima već odavno ne oseća vrelinu, pa i ne mari. U svako doba, mokre i zalizane tanke kose sa maramom oko vrata nekoliko puta dnevno ide do našeg ulaza, gde živim sa bratom i roditeljima. Ponekad uđe, kaže dve tri rečenice ili samo stoji, bez glasa. Nekada imamo strpljenja, češće ne, pa vičemo, onako mladi i nervozni. A ona opet ćuti, želi da nas vidi, svoju bljutiful Maju, za koju kaže da će biti sigurno doktorica, jer je pametna. Zatim se vraća svojoj zadimljenoj trpezariji i sedne, pomalo gospodski, i puši jednu cigaretu za drugom, onako sa podbočenom rukom i pogledom u jednu tačku. Tu je sav njen svet i oseća da nestaje polako.

A nije uvek bilo tako. Jaka, stasita, krupnih ruku, nogu i listova, koje sam nasledila, radila je u rodnom selu rame uz rame sa muškarcima, na njivi od jutra do mraka, bila je ponos i sreća bolećive Jele i gluvonemog Boška. O pametnoj, sposobnoj i vrednoj Nataliji iz Farkaždina znalo se i u Botošu, Idvoru pa čak i do Zrenjanina. A onda je upoznala mangupa Ćiru, špicnamet Svirčev, i nestala bez traga. Pobegla od kuće i udala se, srce je pobedilo razum. Dobila sina. I dalje, znamo već, bračni život doneo je česte svađe i probleme, što je ostavilo traga na njenoj duši. Rodno selo ostalo je u srcu, a na život u gradu nikad se nije navikla. I tada se javljaju prvi znaci bolesti i patnje. Život se sveo na mehaničko ponavljanje radnji i na lagano umiranje. Nikuda nije išla i uvek bi govorila: „Pozdravi sve koji pitaju za mene…“

Na prvoj godini fakulteta u Novom Sadu zatiče me vest da je moja majka umrla. Došla je da ih vidi, uzela zalogaj palačinke i srušila se, pred maminim očima. Povratak u Ulicu Žarka Turinskog bio je bolan, svi su tu, a nje nema da zapeva svoju omiljenu „Od izvora dva putića vode na dve strane“. Poljubila sam je u hladno čelo i stresla se. Taj prvi susret sa smrću neću zaboraviti, sa mojom majkom, što mi je u amanet ostavila grlen glas, krupne kosti, nežno srce i teške misli.

I zato, dok deci pečem njihove omiljene američke palačinke, pomislim kako one majkine debele i masne sa kakaoom i šećerom, nemaju cenu i zauvek će ostati najukusniji zalogaj iz detinjstva.