Ja sam promena

Promeniti grad, kuću, posao, omiljenu fotelju, svaku naviku, promeniti pogled  koji ti uliva osećaj topline i sigurnosti, izaći iz poznatog kruga,  znači umreti i ponovo se roditi. Ne znamo kuda će nas promena odvesti pa ipak moramo je ostvariti. Ona je kao voda koju naiskap popijemo ili vazduh bez koga ne možemo.

Kako li je tek teško promeniti sebe?  Biti bolja verzija sebe, iskoračiti iz svoje komforne zone I zaploviti uzvodno, uprkos svemu što voda nosi. To je trenutak kada shvatiš da moraš svim silama da ideš kroz sebe, jer je to tvoj jedini put.

Za mene je to bio momenat kada sam napisala prvu priču posle dužeg vremena. Čudna samospoznaja odvela me je na čarobno putovanje! Gradio se novi svet od mojih reči, kojh je bilo svuda, u slici, sećanju, razgovoru, knjizi. Virile su iza ugla, čekale me ispod kreveta, kačile se na drvo trešnje i mahale mi! Mala promena postala sam ja! Od tad sam uvek u potrazi za onim rečima koje će utešiti, razveseliti, potaknuti, protresti do srži, isceliti ranu, za onim upornim koje nikad ne odustaju. To je moja misija! Procvetati u srcu! Zazujati u duši!

„Kad pčela poleti  i duša će se dići“ i stvoriti med.