Tri puna meseca

Tri puna meseca gledaju me kroz prozor i njihov sjaj mi otvara oči.
“Deca” mi ne daju da zaspim.
Odlazim do frižidera i pijem čašu hladne vode, željna odmora.
U danu dva uplakana mlečna zuba i jedne slomljene ruke, bila sam pulsirajuće osinje gnezdo.
U danu kad je gutanje bolelo i temperatura rasla, tata je imao rođendan.
To je bio i dan kada je neko dobio šansu da pokuša uprkos svemu, da otvori chapter 2.
A izvini, koliko ima godina?
39, baš pravo vreme da se počne i ne odustane,
a ona je slaba i tužna i kaže izvini dušo.
13. jula molila sam se posle dužeg vremena da se zakotrlja i krene.
Oče naš, molim se, samo da uspe, samo da se čudo desi.
Sa osećanjima u gipsu, zaplivala sam ukrug zelenom hladnom vodom i videla srećne
oči jednog dečaka.
13. jul 2022, dan kao svaki drugi.