Nisam vešta sa brojkama

Nisam vešta sa brojkama, razumem se u reči.
Nisam pametna kada treba,
Kad ne treba, blistam.
Nisam  precizna.
Uvek sečem ukrivo
ali lepo.
I vučem na svoju stranu
mira i ljubavi.
Moje cveće umire
ali miriše u pesmi.
Nered se gomila
a priča se gradi
Ne volim da čupkam travu i sređujem korov
već da pišem, brišem dok dišem.
Ne kuvam sto ručkova
Ne peglam hrpu veša
i to radim savršeno.
Ne gledam u besmislene prizore
Samo svoje puteve.
Rasejano stanem u sred koraka
pa se zamislim.
Nisam sjajna u balansiranju
Iako retko izgubim ravnotežu.
Fokus mi se  gubi u crnim rupama nebitnih ljudi
ali se širi sjaj čistih osmeha.
Ponekad mislim:
progutaće me jednom moje bolne misli koje se nikad neće obistiniti. Neću im dati.
Sažvakaće me i ispljunuti, ali ću pobeći.
Boriću se za dah i sprati sve 
viškove, otkinuti bodlje koje grebu.
Dugo ću ribati moj beli pokrivač, da u mojoj duši ne ostane nijedna crna fleka.