Kroz strahove

Plašim se raspusta i praznika koje jedva čekam
Plašim se formulacija koje u sebi imaju nasrećniji
Nasmejanih slika sa Fejsbuka
Očekivanih najlepših dana u godini
Svi na okupu, u krugu porodice
Plašim se tišine koja naiđe u vreme slobodnih dana
Kada sa prozori oprani, prašina obrisana, ručak završen
Gde nema ni graje ni usklika
Već neka hladnoća koju odjednom čuješ
Plašim se susreta sa onim koji su moji i ne znam kako s njima
Plašim se tuđih reakcija i svojih očekivanja
Svoje preambicioznosti i velike kontrole
Jer će neko slučajno pogledati ili reći ono što ne sme
A ja ću to sigurno primetiti i biće me sramota zbog sebe i
Zbog njih koje volim i razumem
Zato izbegavam susrete…
Praveći se da je sve u redu kopam sve dublji jaz
hladnoće i nerazumevanja
Jer je lakše da se ne vidi
I da se ne čuje
Da se pod tepih elegantno gurne sve što nam smeta…

Ali danas stavljam tačku, danas menjam sve!
Ovog puta širom otvaram vrata i pravim najveću tortu
Otključavam kapiju i s velikim strahom otpuštam sve moje razloge protiv
Znam da neće biti lako
Ali znam da ću probati
Oživeti ljubav koja nam je svima potrebna
Bez kritike
Bez reči koje peku dušu
Ustaću i krenuti zbog sebe, zbog nas