Čekanje

Od kada znam za sebe nešto čekam,

Da budu bolji uslovi, da izgradimo kuću,

da legne plata, onda ćemo moći.

Da letujemo svake godine,

Da se probudim motivisana ko pre dvadeset leta,

Da se jave i pozovu oni što ne zovu.

Da dođe vikend, da se opuštamo.

Čekam važne rezultate, dobre vesti,

Čekam svoju drugaricu bez koje je teško.

Svi čekamo te dobre dane…

Da se ljudi probude,

Odvaže, da se nešto promeni.

Nekad smo ginuli i sagorevali u borbi,

A sada žar ne nestaje, tu je i čeka da se razgori!

Toliko smo navikli na čekanje da nam je to postala normala,

Retko kad očekujemo pozitivan ishod,

mahnemo rukom i nastavimo dalje.

Tako je oduvek sa našim čekanjima,

Ali mi ne odustajemo i nikad nećemo.

Svaki dan nas testira, pipa puls, proverava izdržljivost,

Hoće da nas slomi, ali ne, mi nismo iz te priče.

Učimo da zastanemo, promislimo, malo porastemo i

Mudro sačekamo, jer doći će!

Nismo samo nemi posmatrači:

svaki dan je prilka za mali korak,

korak bliže cilju:

rešavamo, kombinujemo i pomeramo granice!

Jer doći će taj dan kada će stići dobra vest,

kada će rezultati biti obećavajući,

doći će taj dan kada će se trud isplatiti.

Naivno, možda, ali druge nam nema –

U čekanju smo bar pravi majstori!