Buđenje

Jutros sam se nasmešila iznutra
Naježio me jedan poljubac u vrat
A ja sam budna spavala u kuhinji
Prateći one iste naučene pokrete
spremanja ručka.
I baš se onda okrenuo i usputno
Ovlaš između pranja sudova i seckanja luka
Probudio me je i bacio uvis
Kao dete.
Ushićenje kao kad tata recituje
Kad se popnem na onu tvrđavu, a srce tutnji
Kada s mamom slušam Josipu
ili kad pevam i skačem u trpezariji
Kad se s decom spuštam niz tobogan
Kad zaronim u more kao tog avgusta 2022.
I sigurno znam: ipak vredi i ima smisla.
Taj nedeljni poljubac
Liči na sve
A opet je svoj
Miriše  na radost i
Govori: živi ovde i živi sad
Odjebi moranja i navike koji ti navlače senku preko lica
Zaboravi na one rane koje stalno krvare
jer ću ih zaceliti.
Daću ti još više ovakvih sitnica
Hladne vode i vetra koji ti mrsi kosu
titraja srca i zagrljaja duša
jer želim da si uvek tu samo takva
Živa.