Zovem se Marija Markov Ilić, a znam da budem i Maja, Maki i Marisa. Živim u Čoki i radim kao profesorka srpskog jezika i kniževnosti u srednjoj školi, supruga sam i majka dva dečaka, vlasnica dve mačke i psa. Obožavam da plešem, čitam i uživam u dobrim predstavama i filmovima.

Rođena sam 1980. u Zrenjaninu u jednoj sve samo ne običnoj porodici gde su se naglas čitale pesme, pevalo na terasi, smejalo i plakalo svom snagom. Odrastanje devedesetih budilo je silne nemire i tražilo svoj izraz. Knjiga je za mene bila uteha i preporod. I kad su me bolele loše vesti i kad su nas sirene opominjale, uvek me je čekala. Već tada sam zapisivala neke svoje misli, koje su se na fakultetu pretočile u pesme. U sobi dva sa dva, između predavanja i slušanja radija, rađale su se one, umivene i nove. Nakom toga usledio je završetak fakulteta, život i neke druge važne stvari, pa sam zanemarila pisanje sve do leta 2020.

Posle dužeg vremena napisala sam svoju prvu priču i vratila se toj svojoj strasti i velikoj ljubavi. Trenutno pišem priče o sebi i svojim iskustvima, o ljudima, osećanjima, životu u provinciji, u nadi da će se uskoro naći u nekoj zbirci. Uporedo sa tim napišem poneku pesmu i sve više uživam u tome.